moje prekrasne, potencijalno novogodisnje, polucizmice i dalje cemerno cuce u cosku (ovo je brzalica) jedne zle radnje. zbog snega i guzve ova, meni vrlo draga, obuca jos uvek nije u mom vlasnistvu. a bilo bi bas lepo da jeste…
je l ok ovako?
Archive for Uncategorized
ja sam sef projekta! hihihihihi
ok, “facilijator”… dakle, ja – tinja – postadoh sef projekta. imam i dvojicu podredjenih. vrlo dragi ljudi. pardon, momci.
elem, moji podredjeni su bojan guliver i slavisa amerikanac. imam i nadredjene, ali to nije bitno. jeste, ali sada nije. jer sam ja mlada dama s titulom. ok, trenutnom titulom. no, ja zadovoljna.
nesreca je samo sto, sta god da kazem/uradim, slavisa mi kaze: “ti si zabavna.” dobro, volim da mislim da jesam, ali SAD SAM SEF PROJEKTA!
bojan, s druge strane, ima najsire polje asocijacija u univerzumu, pa na svaku moju rec-zapovest, on isprica nesto smesno/interesantno. alo, JA SAM SEF PROJEKTA! ne smem da se smejem, to je protiv pravila.
moja ozbiljnost – nula bodova.
a mozda to samo znaci da sam nekakva kilava dobra dusica, nesposobna da bude tiranin. a volela bih. ne zauvek, ali sad malo. dok traje “projekat”.
to vam je nesreca zene u kolektivu.
da sam moderna, rekla bih: mobing.
posto nisam, to je jednostavno – super sprdnja.
a zavrsicemo i “projekat”. jednom…
da li se ja necega ne plasim?
prvo – veoma mi se dopadaju naslovi-pitanja.
drugo – ovaj je naknadno pridodat, jer mi se, kao sto rekoh, veoma dopadaju naslovi-pitanja.
trece – sta mudro podeliti sa fiktivnim auditorijumom? (ovo fiktivni ne zato sto, daleko bilo, ne postoje i ja sam ih izmislila, vec zato sto, realno, nemam pojma ko ce – i da li ce iko – ovo citati.)
sinoc sam cula muzicku verziju jednog od mojih childhood hitova “10 ljutih gusara”. meni je to nekad bila zastrasujuca pesma, najvise zbog toga sto sam gusare zamisljala kao odvec malene gadove koji sporadicno upadaju u decije krevete i zarobljavaju te (onako kao liliputanci gulivera). jos veca nesreca je to sto su i neki drugi to tako dozivljavali (npr. “tockovi”).
kad smo vec kod tockova, ko je citao “ozmu iz zemlje oz” zna sta su i tockonje – oni su tek odvratni.
iz ovoga sledi da se ja, manje-vise, svega plasim. sto nije predaleko od istine.
na primer, macke. to umiljata mala maca NE POSTOJI. otkud ja znam sta se desava u njenoj umiljatoj maloj glavi. ma ‘ajte, molim vas…
da prosirimo spisak: zmije i sitniji glodari (to mu dodje nekako urodjeno/prirodjeno), sve velike macke (logicno), jarko zute prostorije (neobjasnjivo), gluve sobe (nikad ne proboravih u nekoj, tako da – opet neobjasnjivo), sve ga sto se krece u gomili/krdu/coporu/jatu, previsoki ljudi oko mene dok je guzva…
da ne duzim.
kupila sam haljinu za novu godinu. nemam pojma gde cu je proslaviti.
to me, na primer, ne plasi.
