prvo – veoma mi se dopadaju naslovi-pitanja.
drugo – ovaj je naknadno pridodat, jer mi se, kao sto rekoh, veoma dopadaju naslovi-pitanja.
trece – sta mudro podeliti sa fiktivnim auditorijumom? (ovo fiktivni ne zato sto, daleko bilo, ne postoje i ja sam ih izmislila, vec zato sto, realno, nemam pojma ko ce – i da li ce iko – ovo citati.)
sinoc sam cula muzicku verziju jednog od mojih childhood hitova “10 ljutih gusara”. meni je to nekad bila zastrasujuca pesma, najvise zbog toga sto sam gusare zamisljala kao odvec malene gadove koji sporadicno upadaju u decije krevete i zarobljavaju te (onako kao liliputanci gulivera). jos veca nesreca je to sto su i neki drugi to tako dozivljavali (npr. “tockovi”).
kad smo vec kod tockova, ko je citao “ozmu iz zemlje oz” zna sta su i tockonje – oni su tek odvratni.
iz ovoga sledi da se ja, manje-vise, svega plasim. sto nije predaleko od istine.
na primer, macke. to umiljata mala maca NE POSTOJI. otkud ja znam sta se desava u njenoj umiljatoj maloj glavi. ma ‘ajte, molim vas…
da prosirimo spisak: zmije i sitniji glodari (to mu dodje nekako urodjeno/prirodjeno), sve velike macke (logicno), jarko zute prostorije (neobjasnjivo), gluve sobe (nikad ne proboravih u nekoj, tako da – opet neobjasnjivo), sve ga sto se krece u gomili/krdu/coporu/jatu, previsoki ljudi oko mene dok je guzva…
da ne duzim.
kupila sam haljinu za novu godinu. nemam pojma gde cu je proslaviti.
to me, na primer, ne plasi.
